О нама | Христаделфијанска мисија

Шта каже Библија

Христаделфијанци у свету

Постоји један Бог, који је открио своје име у Библији (хебрејском Старом завету) као „Јахве“ - „ЈА САМ КОЈИ ЈЕСАМ“ или „ЈА ЋУ БИТИ“

Он је створитељ неба и земље. Он је Бог Аврама, Исака, Јакова, Давида и Бог и Отац Господа Исуса Христа.

Он је једно биће, одвојено од свог сина, Исуса.

Он је свемогући, који обитава на небу у „неприступачној светлости“ и који жели да тражимо вечни однос са Њим.

Исус је био и јесте људско биће, „Син Божији“, али не и сам Бог.

Исус Христ је био сва Божја обећања и намере постале телом - тј. физичка демонстрација Божјих обећања и воље, испуњавајући пророчанства Старог завета.

Делећи нашу природу, он нам је открио Бога, не у физичком облику или карактеристикама, већ у свом поштовању и послушности према свом Богу Оцу, са праведношћу, добротом и безграничном љубављу, особинама које прожимају сваку његову реч, сваки чин саосећања, у сваком делу његовог живота. Био је безгрешан, иако је људска природа имала способност да греши, али се томе одупирао.

Његова смрт на крсту се види као средство за опроштај греха, али не као замена за људска дела и поступке у постизању спасења.

Исус је умро (плата за грех је смрт - смртна/људска природа), али пошто није починио грех, стање смрти га није могло задржати, па је поново васкрсао у живот (васкрснуо га је Бог).

Од свог васкрсења и каснијег вазнесења на небо, детаљно описаног у Новом завету, Исус је жив и бесмртан (не може умрети) и сада је с десне стране Бога, на небесима.

Дакле, он је бесмртан, али није божански, јер није Бог.

Многа пророчанства (предсказани догађаји) детаљно описани у Библији су се догодила. Неколико примера:

Спаситељ је био проречен у Старом завету - написаном више од 500 година пре његовог рођења:

Обећање о спаситељу од греха (Постање 3:15)

Син рођен од девице по имену Емануел, или „Бог с нама“ (Исаија 7:14). Име Исус значи „спаситељ“ или „Јахве спасава“ и грчки је облик хебрејског имена Јошуа. Такође се звао Емануел, спасавајући људе од греха.

Краљ из Јесејеве лозе (Јеремија 23:5). Накратко је назван Краљ, недељу дана пре него што је разапет и биће Краљ целог света, заувек у будућности (видети библијска пророчанства која тек треба да се испуне),

Израел: Јевреји су Божји посебан народ, јер су Авраму дата обећања. Читава њихова историја је проречена, укључујући и догађаје који су се одиграли у 20. веку.

Иако расејан по целом свету, Израел ће бити сачуван. Јеремија 30, 10-11, 31, 10

Вратили би се у земљу и повратили контролу над Јерусалимом. Лука 21: 24-31. Држава Израел је основана 1948. године.

Светска историја проречена у сну: у старозаветној књизи пророка Данила, поглавље 2. Краљ Навуходоносор из Вавилона заробио је Јевреје, али је поштовао Јеврејина Данила, па је Бог, својим духом, дао Данилу тумачење сна о свим будућим светским народима који ће се развити, што се сада, гледајући уназад - све догодило.

Данас живимо у „фази стопала“ визије људске фигуре. Као што су се све фазе пророчанства оствариле, тако можемо очекивати и уништење слике помоћу КАМЕНА.

Ко је онда камен? Сама Библија открива ко је камен.

Исус, цитирајући Стари завет и говорећи о себи, рекао је: „Камен који су градитељи одбацили, он је постао глава од угла... И ко падне на овај камен, разбиће се... а на кога он падне, самлеће га.“ Матеј 21:42-44.

Одбачени, Исус, вратиће се на земљу и потпуно уништиће људску фигуру - људске владаре и успоставиће Божје Краљевство на земљи.

Библија (66 књига - Стари (39) и Нови завет (27)) је Божја реч, коју су писали људски аутори (40 током многих векова, укључујући пророке, краљеве, рибаре и књижевнике), преносећи Божју поруку и носећи Његов ауторитет.

Речи су „богонадахнуте“, дакле вербално инспирисане и потпуно без грешке (историјски, научно, морално и духовно) у својим оригиналним списима - на хебрејском (Стари завет) и грчком (Нови завет).

У Новом завету: 2. Тимотеју 3:16-17: „Све је Писмо богонадахнуто и корисно за поучавање, за карање, за исправљање, за васпитање у праведности, да слуга Божији буде савршено припремљен за свако добро дело“.

Стога се Библија посматра као заједнички рад са божанским и људским елементом. Док је Бог надгледао писање Библије, људске писце је водио Божји Свети Дух да забележе Његову поруку користећи сопствене културе, језике и књижевне стилове.

Преводи Библије са оригиналног хебрејског и грчког на друге језике, латински, а такође и савремене језике, такође су искомпликовали нека од изворног разумевања Божје речи, тако да је неопходно детаљно проучавање Библије да би се разумела Божја порука.

Библија открива биће, природу и карактер Бога, природу Божјег стварања, а посебно Божју вољу за спасење људских бића кроз Исуса Христа.

Библија је стога наш врховни и коначни ауторитет у свим питањима којима се бави, написана од Бога преко људских аутора.

Нови завет доследно повезује крштење са вером и покајањем.

Библијски захтев је „Који поверује и крсти се, биће спасен“ (Марко 16:16),

Крштење је потпуно урањање у воду, што симболизује смрт особе за њен стари, грешни живот и њено васкрсење у нови живот у Христу. Чин „погребења“ под водом и „уздизања“ представља њихово поистовећивање са Исусовом смрћу и васкрсењем, као што је описано у Римљанима 6:4.

То је такође јавна обавеза да се следе Исусова учења, поистовети се са његовом смрћу и васкрсењем и придружи заједници верника.

Библија указује да је потпуно урањање у воду као одрасла особа суштински део процеса спасења, а не опциони део. Крштењем, особа показује да је разумела јеванђеоску поруку у Библији и да доноси одлуку која је усклађује са Божјом намером.

Христаделфијанци стога практикују крштење одраслих.

Библија не наводи никакве примере крштења беба, сматрајући то праксом коју Свето писмо не подржава.

Божја жеља да спасе све људе види се у обећањима која је дао , посебно Авраму и Давиду, који су били део његовог изабраног израелског народа. Такође, у Новом завету, поред Израелаца или Јевреја, и незнабошци (сви нејевреји) су укључени у ова обећања - кроз Христову смрт.

Ова обећања се тичу Божјег плана за све људе на земљи, који су спремни да Га следе.

Бог ће успоставити Царство на земљи по повратку Христовом (Христовом другом доласку).

Ово Краљевство ће бити обнова или поновна изградња Давидовог краљевства, са Јерусалимом као престоницом, у испуњењу Библије - 2. књига Самуилова, поглавље 7.

Божје Краљевство на земљи ће имати Христа као Краља целе земље и тренутни светски поредак, владе, краљеви и вође ће бити уништен.

У Библији, Исус је рекао на последњој вечери или оброку, са својим ученицима пре него што је разапет, Исус је заповедио својим следбеницима: „Чините ово у мој спомен“.

Стога се одржава комеморативна (сећањска) служба, о Исусовој жртви за грехе верника и његовој победи над смрћу кроз његово васкрсење.

Одржава се недељно и то је време за оне који су постали крштени чланови да размисле о свом животу и својој смртности. Да размотре своје лично понашање, замоле Бога да опрости и заборави своје мање од Божјих стандарда, замоле Божју подршку и вођство за своје будуће поступке, да покушају да буду прикладнији следбеници Бога и Исуса Христа у наредној недељи.

Такође, да се радују нади новог живота кроз Исусово васкрсење и будуће Божје Царство на земљи, у којем се, Божјом милошћу или љубазношћу, моле да имају удела.

Сами хлеб и вино су симболи, а не посебни предмети и не претварају се у тело и крв Христову.

Чин дељења оброка физички уједињује вернике истих библијских основних уверења у њиховој вери, док учествују у служби.

контакт

Ко је Бог?

Да ли је Исус божански?

Да ли су се догодили догађаји проречени у Библији?

Да ли је Бог или људи написали Библију?

Шта Библија каже о крштењу одраслих потпуним урањањем?

Где је Царство Божије?

Који је значај службе хлеба и вина?