Празник сеница

Photo by Polina Rytova on Unsplash

Библија описује седам посебних празника које је Бог дао Израелу (Левитска 23): Пасха,

бесквасни хлебови, први плодови, Педесетница, трубе, помирење и сенице (такође

зване колибе).

Прва четири су се обележавала у пролеће године — Пасха, бесквасни хлебови, први плодови и Педесетница. Заједно су се освртали на избављење Израела из Египта и унапредили на први долазак Христа, правог пасхалног јагњета и првине васкрсења.

Последња три су се обележавала у јесен — трубе, помирење и сенице. Ови су указивали на Божје коначно дело обнове: Његов позив на покајање, Његово опроштај грехова и Његово обећање да ће живети са својим народом у добу Краљевства.

Шта је био Празник сеница?

Празник сеница био је последњи празник у години, недељна прослава радости и

захвалности. Израелци су градили привремена склоништа од грана и лишћа и живели у њима седам дана (Левитска 23:39–43). Ово их је подсећало на године које су провели у пустињи након што су напустили Египат, када нису имали сталне домове, али се Бог и даље бринуо о њима.

Зашто је то и данас важно - за хришћане

Већина нас не живи у шаторима недељу дана нити слави празник на начин на који је то некада чинио Израел, али порука је и даље релевантна.

• Живот је пролазан. Баш као што је Израел живео у крхким склоништима, подсећамо се да наши животи и имовина нису трајни. Права сигурност се налази у Богу.

• Бог обезбеђује. Празник се осврнуо на време када Израел није имао ништа, али их је Бог одржавао. То нам даје поверење да Он може да обезбеди и за нас.

• Долази већа жетва. Празник је славио крај жетвене године, али Библија указује на дан када ће Христос окупити свој народ у Божје царство - коначну и вечну жетву.

Током Празника сеница у Јерусалиму, сам Исус је изјавио: „Ако је ко жедан, нека дође к мени и пије“ (Јован 7:37). Тврдио је да је прави извор живе воде, онај који испуњава радост и снабдевање које је празник симболизовао.

Поглед унапред

Празник сеница нас учи да смо ходочасници, живот је крхак, али Бог обезбеђује —

и једног дана ће заувек живети са својим народом. Као што Откривење 21:3 каже: „Ево,

пребивалиште Божије је са људима; Он ће живети с њима, и они ће бити његов народ.“

То је права нада ка којој нас празник усмерава.

The Feast of Tabernacles

The Bible describes seven special feasts that God gave to Israel (Leviticus 23): Passover,

Unleavened Bread, First Fruits, Pentecost, Trumpets, Atonement, and Tabernacles (also

called Booths).

The first four came in the spring of the year — Passover, Unleavened Bread, First Fruits, and

Pentecost. Together they looked back to Israel’s deliverance from Egypt and forward to the

first coming of Christ, the true Passover Lamb and the first fruits of the resurrection.

The last three came in the autumn — Trumpets, Atonement, and Tabernacles. These pointed ahead to God’s final work of restoration: His call to repentance, His forgiveness of sins, and His promise to dwell with His people in the Kingdom Age.

What Was the Feast of Tabernacles?

The Feast of Tabernacles was the final feast of the year, a week-long celebration of joy and

thanksgiving. The Israelites built temporary shelters from branches and leaves, and lived in

them for seven days (Leviticus 23:39–43). This reminded them of the years they spent in the wilderness after leaving Egypt, when they had no permanent homes but God still provided for them.

Why It Still Matters Today - for Christians

Most of us do not live in tents for a week or celebrate the feast in the way Israel once did, but the message is still relevant.

• Life is temporary. Just as Israel lived in fragile shelters, we are reminded that our lives and possessions are not permanent. True security is found in God.

• God provides. The feast looked back to a time when Israel had nothing, yet God sustained them. This gives us confidence that He can provide for us too.

• A greater harvest is coming. The feast celebrated the end of the harvest year, but the Bible points forward to the day when Christ will gather His people into God’s kingdom — the final and eternal harvest.

During the Feast of Tabernacles in Jerusalem, Jesus himself declared: “If anyone thirsts, let

him come to me and drink” (John 7:37). He claimed to be the true source of living water, the one who fulfils the joy and provision that the feast symbolised.

Looking Ahead

The Feast of Tabernacles teaches us that we are pilgrims, life is fragile, but God provides —

and He will one day dwell with His people forever. As Revelation 21:3 says: “Behold, the

dwelling place of God is with man. He will dwell with them, and they will be his people.”

That is the true hope the feast points us toward.